• Prikupljanje

    Šta treba da znate, šta da uradite. Korak po korak do prikupljanja

    Više...
  • Naša ponuda

    Dragi budući roditelji! Trenutno se nalazite u neopsivo lepom periodu i pred Vama su važne odluke vezane za budućnost vašeg deteta. Porođaj je šansa koja se nikad neće ponoviti da Vi raspolažete matičnim ćelijama Vašeg deteta. Mogućnost se prikupe I čuvaju matične ćelije, daje Vam priliku da raspolažete u potpunosti kompatibilnim uzorkom za potencijalne upotrebe. Continue Reading

    Više...
  • Barnijeva priča

    Barni je pre tri i po godine prerano rođen, a kasnije napadnut od strane neizlečive bolesti. Međutim , matične ćelije njegovog malog brata mogle su da ga izleče.

    Više...
  • Novosti

    Kriovum novosti i dešavanja

    Više...
  • Najčešća pitanja

    Treba Vam više informacija? Budite slobodni da nas kontaktirate!

    Više...

Da li se transplantati autologih matičnih ćelija mogu koristiti u lečenju limfoma ćelija kore mozga

Dve nedavno sprovedene studije, koje su se bavile tzv. “up-front” transplantima autolognih matičnih ćelija kod limfoma ćelija kore mozga (MCL) podigle su pitanje u vezi sa potencijalnim lekom za ovu bolest. Istraživači saradnici Nordic grupe za limfome izneli su podatak da su pacijenti u 56% slučajeva preživeli u prvih šest godina po transplantaciji, i to bez komplikacija, a studija je rađena na velikoj grupi pacijenata obolelih od MCL. Detalji studije su se pojavili u ranoj elektronskoj publikaciji u časopisu Blood, 14. Jun  2008.(1) Dodali bismo i to da su istraživači sa Emori University izneli podatak da je 73% pacijenata preživelo u periodu od pet godina po obavljenoj transplantaciji bez znakova napredovanja bolesti, i da su to istraživanje obavili na maloj grupi pacijenata primaoca transplanta autolognih matičnih ćelija za MCL. Ova studija se pojavila u ranoj elektronskoj publikaciji Bone Marrow Transplantation, 14. srpnja 2008.(2)

Limfom ćelija kore mozga je podkategorija ne-Hodgkinsovog limfoma koji se karakteriše inkluzijom (obuhvaćanjem) difuznog limfnog čvora, uznapredovalom fazom karcinoma prilikom postavljanja dijagnoze, obuhvaćenošću koštane srži i ćelija tumora limfoidnog tkiva u krvi. Više od polovine pacijenata obolelih od limfoma ćelija kore mozga će imati pozitivnu reakciju na inicijalni tretman, ali su te reakcije kratkog veka i, u proseku, pacijenti žive manje od tri godine od trenutka postavljanja dijagnoze.

Mnogi (re)agensi u hemoterapiji, a posebno Rituxan® (rituximab), su suzbijali MCL, ali nisu doveli do porasta stope sveukupnog prosečnog životnog veka tih pacijenata nakon tri godine. Nedavno, transplanti na bazi autolognih matičnih ćelija iz koštane srži ili krvi su se pojavili kao održiva opcija u lečenju ovih pacijenata. Pacijenti primaoci autolognih transplanta kao spasonosne terapije imaju veću stopu preživljavanja, ali najveći broj, ako ne i svi, na kraju regresiraju ka svom prethodnom stanju. Preživljavanje kod pacijenata kod kojih je obavljena transplantacija u prvoj punoj remisiji je nešto izraženije, ali su posledice isuviše kratkog veka da bi se moglo saznati da li se neki od tih pacijenata mogu izlečiti. Prethodna studija, koja je obavljena u Europi, došla je do zaključka da pacijenti koji imaju dijagnozu limfoma ćelija kore mozga u prvom CR ili PR, a koji su primili autologne transplante matičnih ćelija kao konsolidacione terapije, imaju bolju stopu preživljavanja bez napredovanja bolesti u odnosu na pacijente koji primaju interferonsku terapiju održavanja.

Tekuće ispitivanje koje sprovodi Nordic grupa obuhvata 160 pacijenata mlađih od 66 godina sa dijagnostikovanim MCL. Svi su primili indukcijsku terapiju Rituxan-a i CHOP u alternaciji sa visokodoziranim citarabinom. Pacijenti sa pozitivnom reakcijom su bili tretirani BEAM-om i BEAC-om.

Pacijenti, koji su pozitivno reagovali, primili su visoku dozu hemoterapije BEAM-om (karmustin, etopozid, citarabin, i melfalan/ciklofosfamid) ili BEAC-om (karmustin, etopozid, citarabin, i melfalan/ciklofosfamid). Matične ćelije su sakupljene nakon primljene Neupogen-a® (pegfilgrastima) and Rituxan-a.

 

  • Stopa potpune remisije je iznosila 54%.
  • Ukupna stopa preživljavanja na period od 6 godina je bila 70%.
  • Stopa preživljavanja na period od 6 godina bez komplikacija je iznosila 56%.
  • Stopa relapsa (regresije na prethodno stanje) na period od 6 godina iznosila je 44% uz isključenje bilo kakvog relapsa nakon pete godine.
  • Stopa smrtnosti bez relapsa je iznosila 5%.
  • Najveći deo proizvoda matičnih ćelija je bio PCR negativan.

 

Ovi autori su došli do sledećeg zaključka: “Intenzivna imunohemoterapija sa in vivo podrškom pročišćenih matičnih ćelija može da dovede do dugoročnog preživljavanja bez napredovanja bolesti MCL i, možda, do izlečenja.”

Emory studija obuhvatila je 21. pacijenta sa MCL, koji su bili tretirani intenzivnom kemoterapijom, a zatim i transplantom autolognih matičnih ćelija. Praćenje stanja pacijenata trajalo je 54 mjeseca. Sedamnaestoro, od 21. pacijenta, je ostalo u potpunoj remisiji, a stopa preživljavanja, na period od pet godina bez napredovanja bolesti, iznosila je 73% sa sveukupnom stopom preživljavanja od 76%.


Izvori:

  1. 1. Geisler CH, Kolstad A, Laurell A, et al. Stopa dugoročnog preživljavanja bez napredovanja bolesti kod pacijenata oboljelih od limfoma stanica kore mozga nakon sprovođenja intenzivne front-lajn imunokemoterapije sa in vivo podrškom pročišćenih matičnih stanica: Nenasumična studija multicentralnog karaktera, faza II, koju izvodi Nordic grupa za limfome. Blood (rana elektronska publikacija). 14. srpanj 2008.
  2. 2. Murali S, Winton E, Waller EK, et al. Stopa dugoročnog preživljavanja bez napredovanja bolesti kod pacijenata oboljelih od tumora limfoidnog tkiva. Bone Marrow Transplantation (rana elektronska publikacija). 14. srpanj 2008.

 

Izvor: CancerConsultants.com