• Prikupljanje

    Šta treba da znate, šta da uradite. Korak po korak do prikupljanja

    Više...
  • Naša ponuda

    Dragi budući roditelji! Trenutno se nalazite u neopsivo lepom periodu i pred Vama su važne odluke vezane za budućnost vašeg deteta. Porođaj je šansa koja se nikad neće ponoviti da Vi raspolažete matičnim ćelijama Vašeg deteta. Mogućnost se prikupe I čuvaju matične ćelije, daje Vam priliku da raspolažete u potpunosti kompatibilnim uzorkom za potencijalne upotrebe. Continue Reading

    Više...
  • Barnijeva priča

    Barni je pre tri i po godine prerano rođen, a kasnije napadnut od strane neizlečive bolesti. Međutim , matične ćelije njegovog malog brata mogle su da ga izleče.

    Više...
  • Novosti

    Kriovum novosti i dešavanja

    Više...
  • Najčešća pitanja

    Treba Vam više informacija? Budite slobodni da nas kontaktirate!

    Više...

Četvorogodišnja Maia dobila je drugu šansu za život

Djevojčica koja se rodila sa oštećenjem mozga, postala je prva Novozelanđanka, koja je podvrgnuta eksperimentalnom lečenju u Sjedinjenim Američkim Državama i kod koje je koriščena njena vlastita krv iz pupčane vrpce.

Četvorogodišnja Maia Friedlander nije nikada imala noćne more. Sada se često budi sa njima – a njeni roditelji su, malo je reći, presretni zbog toga. Takođe su bili prijatno iznenađeni kada im je učiteljica njihovog deteta rekla, da je devojčica sve nestašnija i da ispituje krajnje granice njihovog strpljenja. Pre tri meseca, Maia je bila “povučena u svom, samo njoj znanom, svetu”, kaže njen otac Daniel. “Mogli ste je ostaviti u pesku i kad biste se vratili na kraju dana, ona bi i dalje bila tu. Kada biste otišli da je probudite ujutro, videli biste da se tokom noći nije ni mrdnula s mjesta. Nije sanjala, jer se u njenoj glavi nije dešavalo ama baš ništa.” Uprkos šestosatnim terapijama iz dana u dan, i tako tri pune godine, Maia – koja je rođena prevremeno, šest nedelja pre očekivanog termina – je vodila pravu bitku za svaku reč, za pravilan hod, čak i za pravilno žvakanje hrane kako bi izbegla davljenje. Za razliku od svoje sestre bliznakinje, Ariel, koja je bila veoma napredno dete, Maia nije naučila puzati skoro sve do svoje treće godine. Lekari misle da je na rođenju njen mozak ostao bez dovoljno kiseonika: nije disala prvih sedam minuta po svom rođenju. ”Naš život se sveo isključivo na njene terapije, a pri tome nismo videli nikakve pomake.”

Ideja im je sinula kada su se u februaru upoznali sa Amerikankom Mery Schneider, čiji je sin Rian bio prvi pacijent kod koga je obavljena transfuzija krvi iz pupčane vrpce u svrhu lečenja povrede mozga (bilo je to na Duke University, Severna Karolina). Nakon pet godina od tada, dečak je, sa razvojnog stanovišta, normalan. Od tada je više od 50-oro druge dece kod kojih je dijagnostikovana povreda mozga prošlo tretman lečenja pomoću Duke programa reinfuzije. Maja i njena majka Gilian su u avgustu otputovale za Sjedinjene Američke Države, gde je primila dvosatnu infuziju svoje vlastite krvi iz pupčane vrpce, koju su njeni roditelji sačuvali na njenom rođenju. Gospodin Fridlander kaže da su, dok još nisu ni mogli da naslute u tom trenutku da će njihova ćerka imati bilo kakvih problema, videli čuvanje krvi iz pupčane vrpce u banci krvi kao ”neku vrstu osiguranja”. Tokom onih dana kada je primala infuziju, Maina koncentracija i koordinacija su se popravile. Kada je stigla kući, zagrlila je svog oca svojevoljno – prvi put do tada. ”Činilo mi se da smo tada prvi put zaista ostvarili vezu između nas dvoje…kao da je neko upalio svetlo u sobi.” Maia danas ide u vrtić pet dana u nedelji.
Još pet porodica razmatra mogućnost slanja svoje djece na Duke. Gospodin Fridlander nam je objasnio da je ciena – koja je oko $50.000, plus $5.000 za čuvanje krvi iz pupčane vrpce u banci krvi – iznos koji premašuje mogućnosti najvećeg broja ljudi. ”Voleli bismo kada bi procedura za reinfuziju bila dostupna porodicama koje ovde žive.” Međutim, Joan Kerzberg, upravnik Duke programa, upozorava da je prerano govoriti o tom tretmanu kao o leku. Govoreći za časopis Los Angeles Times u april, u dva slučaja su se dogodile drastične transformacije – međutim, kod najvećeg broja pacijenata rezultati su bili “nešto skromniji”. Međutim, gospodin Fridlander je rekao da su “male stvari” zapravo u mnogome promenile život članova njegove porodice. “Ona je danas potpuno drugo dete – priča, grli nas, igra se… Dobila je drugu šansu za život, a mi sada konačno imamo onaj porodičnii život o kome smo samo sanjali čitavog života. Kao roditelj, svako od nas sigurno želi da njegovo dete u životu ostvari sve svoje potencijale.“

Harvy Brant, iz Društva za cerebralnu paralizu, je izjavio da su oči mnogih novozelandskih porodica uprte u ove rezultate. Cerebralna paraliza pogađa jedno od 500 djece – ali je oko 30 puta češća kod prevremeno rođenih beba i rođenja blizanaca, trojki ili većeg broja beba. “Možda bi trebalo da razmotrimo mogućnost čuvanja krvi iz pupčane vrpce onih beba koje su izložene većem riziku”, rekao je gospodin Brant.

 

LEČENJE MATIČNIM ĆELIJAMA
Krv iz pupčane vrpce – koja se uzima na rođenju – sadrži u sebi matične ćelije, koje imaju potencijal da se razviju u bilo koju vrstu ćelija. Pošto su one direktno kompatibilne sa osobom od koje su uzete, one se koriste za “podizanje” imunog sistema nakon lečenja karcinoma. U eksperimentalnim lečenjima takođe se koriste matične želije za lečenje čitave lepeze naslednih poremećaja, dijabetesa tipa 1 i povreda mozga.

Izvor: RUTH HILL – The Dominion Post – 3. decembar 2008.